Србија: Без дисцисплинских поступака против извршилаца

Извор: Викиновости

24. април 2015.
Београд-  (Beta) - Грађани су прошле године поднели око 200 жалби на рад приватних извршитеља, али није покренут ниједан дисциплински поступак против њих, изјавила је у петак заменица председнице Коморе извршилац Светлана Манић и најавила могућност појефтињења услуга извршилаца.

Она је нагласила да нацрт новог закона о обезбеђењу и извршењу на прецизнији и обухватнији начин треба да дефинише дисциплинску одговорност извршилаца.

„Комора је заинтересована да питање дисциплинске одговорности буде потпуно регулисано, тако да не буде у том смислу притужби грађана“, рекла је Светлана Манић у интервјуу агенцији Бета.

Упитана како је могуће да је поднето 200 жалби, а да није покренут ниједан дисциплински поступак прошле године, она је одговорила да „све притужбе грађана не значе и постојање основа за дисциплинску одговорност“.

„То не значи да није начињен прекршај, односно где год Комора утврди да је учињена одређена неправилност налаже да се одређена неправилност отклони, али то не значи да је то истовремено и основ за дисицплинску одговорност“, истакла је Светлана Манић.

Додала је да је од почетка 2015. године покренуто „неколико дисциплинских поступка“ против извршилаца, која још нису завршена и да по њима поступа Министарство правде.

Нацрт закона предвиђа да се дисциплински поступци покрећу преко дисциплинског тужиоца Коморе и дисциплинског тужиоца Министарства правде, а не као сада само преко председника Коморе, председника суда и Министарства.

Светлана Манић је додала и да нови закон предвиђа да се дисциплинска одговорност дели на тежу и лакшу, па би тако поступке за теже прекршаје покретало Министарство правде, а лакше Комора.

„Грађани се жале на висину трошкова поступка и имају притужбе на доставу у поступку, истичу да нико никада није ни покушао да им уручи извршење. Међутим, касније када се тражи изјашење од извршилац и када се врши увид у предмет, установи се да је достава покушана, да је пошта вратила пошиљку са одређеном примедбом да дужник није долазио у пошту и у тим случајевима се врши достава преко огласне табле суда“, казала је Светлана Манић.

С обзиром да је највећи број жлаби на висину трошкова поступка, Манић је најавила могућност промене тарифе приватних извршитеља, тако да ће њихово услуге бити јефтиније зависно од висине дуга.

У пракси се до сада дешавало да се за дугове до 1.000 динара дужницима на крају наплате и додатни трошкови који премашују 10.000 динара.

„Свакако да се размишља о томе имајући у виду притужбе грађана и економску ситуацију и колико смо упознати тарифа ће се мењати у смислу одређеног прецизирања и снижавања цена“, рекла је Светлана Манић и додала да о висини тарифе одлучује Министарство правде.

Према њеним речима, вероватно ће се померити граница са 30.000 динара, на 10.000 или 15.000 дуга и да ће се до тих износа примењивати посебна, јефтинија тарифа.

Нацрт новог закона вратио је грађанима могућност за приговор и жалбу у свакој фази поступка, за који Светлана Манић каже да се на тај начин побољшава положај извршног дужника.

„Жалба неће имати суспензивно дејство, односно изјављена жалба неће утицати на ток поступка, извршење ће моћи да се спроводи без обзира на жалбу, али вероватно ће се у конкретној ситуацији процењивати из садржаја жалбе да ли има основа да се застане са поступком и сачека одлука суда или да се настави поступак“, казала је она.

Међутим, у нацрту новог закона у више чланова наводи се да жалба има суспензивно дејство, односно да не може да се спроводе извршење све док решење о извршењу не постане правоснажно.

Кључна новина новог закона у односу на важећи је увођење двостепености одлучивања, које важи и за поступак наплате дуга комуналних услуга.

Извршилац у поступку за комуналије не доноси више закључак о извршењу него решење о извршењу, на који се у року од осам дана може уложити приговор о којем одлучује извршилац.

Ако извршилац донесе негативну одлуку, онда дужник има право да у року од осам дана да поднесе жалбу другостепеном органу - суду, тако да се решење о извршењу не може спровести док не постане правоснажно.

Светлана Манић је истакла да је тренутно у Србији ангажовано 209 приватних извршитеља који су само прошле године примили 100.000 предмета.

Према њеним речима до 2014. године, извршитељи су примили око 300.000 комуналних предмета, од којих су окончали 140.000.

Она је нагласила да би ти предмети, да нису уведени приватни извршитељи, пали на терет суда који иначе имају око милион заосталих извршних предмета.

„Извршитељи су увели правни ред у наплати потраживања, створили су правну сигурност код поверилаца да могу своја потраживања у једном разумном року да наплате и допринели бољем привредно амбијенту у нашем правном и привредном систему“, оценила је Светлана Манић.

Извор[уреди]